О књизи: 2001 / Сврха ове књиге је да покаже да руска херменеутика, коју за аутора обликује Михаил Бахтин „металингвистика” и „транс”-семантика” Владимира Топорова, могућа је као самостална хуманистичка наука. Целу књигу чине белешке различитог редоследа до пет одговора на питање шта значи реч изговорена у једној бајци. Свеобухватна тема књиге је другост, другост према руском језику и фолклору и књижевност која наставља фолклор. Тумачећи реч, кажемо шта она значи, али оно што је значајно је другачије, посебно, изузетно; реч „мислити” значи, пре свега, „разговарати сам са собом”, а „ја сам” значи нешто другачије у односу на људе који су мени другачији; али и будала је узорна; суперпун број који следи иза округлог је број другог, острво је његово место, црвена је његова боја. А други је једно, али и друго, он је јединствен и није као сви други, неко или нико, а постоје три другости: сопство сваког „ја“, другост свих својих као једног и туђина неког туђе.